Оп­ту­жбе против Вулина као лажи о Маркалама и Рачку

Пот­пред­сед­ник По­кре­та со­ци­ја­ли­ста Бо­јан Тор­би­ца ка­же да шеф БИА Алек­сан­дар Ву­лин ни­ка­да ни­је био уме­шан ни у јед­ну кри­ми­нал­ну рад­њу и не оче­ку­је да ће САД до­ста­ви­ти Бе­о­гра­ду до­ка­зе о ње­го­вој на­вод­ној уме­ша­но­сти. У ин­тер­вјуу за „По­ли­ти­ку” на­во­ди да је осни­вач По­кре­та со­ци­ја­ли­ста, Ву­лин, у по­след­ње три го­ди­не на че­лу бор­бе про­тив ор­га­ни­зо­ва­ног кри­ми­на­ла. Пи­та да ли је не­ко чуо ијед­ног аме­рич­ког зва­нич­ни­ка, по­чев­ши од ам­ба­са­до­ра Хи­ла, да је у јав­ност из­нео и јед­но је­ди­но сло­во о уме­ша­но­сти Ву­ли­на у ор­га­ни­зо­ва­ни кри­ми­нал, тр­го­ви­ну дро­ге и шверц оруж­ја.

„На­рав­но да ни­сте, ка­да су те мон­стру­о­зне оп­ту­жбе са­мо ике­ба­на ко­ја тре­ба да по­пу­ни по­ли­тич­ки пам­флет ко­јим САД уво­де санк­ци­је Ву­ли­ну, ка­ко ка­жу, ’због про­ду­бљи­ва­ња ма­лиг­ног ути­ца­ја Ру­си­је у ре­ги­о­ну’. А до­ка­зи? Ре­ци­те ми ко у тзв. де­мо­крат­ском и сло­бод­ном све­ту сме да сум­ња у аме­рич­ке оп­ту­жбе? Ко сме да тра­жи до­ка­зе за би­ло ко­ју њи­хо­ву тврд­њу? Та­кво по­на­ша­ње се у њи­хо­вим очи­ма сма­тра оп­струк­ци­јом не­сум­њи­ве исти­не. Да ли су се они ика­да и по­тру­ди­ли да до­ка­зом пот­кре­пе би­ло ко­ју од ла­жи, ти­па да је у Ира­ку по­сто­ја­ло оруж­је ма­сов­ног уни­ште­ња, да су Мар­ка­ле гра­на­ти­ра­не са срп­ских по­ло­жа­ја, да су у Рач­ку уби­је­ни ци­ви­ли… Не, ни­ка­да. Они има­ју си­лу, та­ко да им до­ка­зи ни­су по­треб­ни”, ка­же Тор­би­ца.

Глу­мац Вук Ко­стић су­ге­ри­сао је да се из­ме­ђу Ср­ба и Хр­ва­та по­диг­не Бер­лин­ски зид. Ка­ко оце­њу­је­те од­нос две др­жа­ве и по­ло­жај Ср­ба у Хр­ват­ској?

Не ви­дим ни­шта спор­но у би­ло че­му што је Вук Ко­стић та­да ре­као. Сла­жем се да по­сле три су­ко­ба и бе­сти­јал­них зло­чи­на из­вр­ше­них над срп­ским на­ро­дом са­мо то­ком 20. ве­ка, те­шко да ће ика­да ви­ше би­ти искре­ног су­жи­во­та. Зид из­ме­ђу Ср­ба и Хр­ва­та по­сто­ји, а по­ди­гли су га они ко­ји су вр­ши­ли не­ви­ђе­не зло­чи­не Ја­се­нов­цу, они ко­ји су срп­ском не­ја­чи пу­ни­ли Ша­ра­но­ву ја­му, они ко­ји су по­чи­ни­ли број­не зло­чи­не то­ком „Бље­ска” и „Олу­је”. Због све­га ово­га мо­дер­на Хр­ват­ска има ве­ли­ки про­блем с нео­у­ста­шким на­сле­ђем. Де­це­ни­је про­мо­ви­са­ња те зло­чи­нач­ке иде­о­ло­ги­је оста­ви­ле су ду­бо­ке тра­го­ве у хр­ват­ском дру­штву. Хр­ват­ска ак­ту­ел­на по­ли­ти­ка пре­ма Ср­би­ји је ме­ша­ви­на ком­плек­са и не­чи­сте са­ве­сти. Пот­пу­но је не­ва­жно ко­ја стран­ка вла­да Хр­ват­ском, по­што ка­да је у пи­та­њу од­нос пре­ма Ср­би­ма, из­ме­ђу хр­ват­ских пар­ти­ја не­ма раз­ли­ке. По­след­њих де­се­так го­ди­на мо­гла се ви­де­ти дра­стич­на раз­ли­ка из­ме­ђу од­го­вор­не и озбиљ­не др­жа­ве као што је Ср­би­ја, ко­ја хо­ће мир и ста­бил­ност у ре­ги­о­ну, и Хр­ват­ске, ко­ја се вра­ћа у про­шлост и ко­ја ни­је у ста­њу да се отрг­не од лу­ди­ла фа­ши­зма.

Да ли ће Ал­бин Кур­ти иза­зва­ти рат на Ко­сме­ту?

Кур­ти је то­ком прет­ход­них ме­се­ци по­ка­зао да од ње­га не мо­же­мо оче­ки­ва­ти ни­шта до­бро. Стал­ним про­во­ка­ци­ја­ма по­ку­ша­ва да уву­че Ср­би­ју у ору­жа­не су­ко­бе на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји ко­је Ал­бан­ци при­пре­ма­ју. Очи­глед­на за­пад­на по­др­шка Кур­ти­ју и Шип­та­ри­ма да не мо­ра­ју да при­хва­те и спро­ве­ду ни оно што су са­ми ис­пре­го­ва­ра­ли у Бри­се­лу и Охри­ду по­др­шка је су­ко­би­ма и ра­ту. Кроз та­кву по­ли­ти­ку ви­ди­мо све ли­це­мер­је За­па­да. Чи­ње­ни­ца је да Кур­ти при­жељ­ку­је су­коб са Ср­би­јом, но­ву вој­ну ин­тер­вен­ци­ју и ко­нач­но ре­ша­ва­ње про­бле­ма не­за­ви­сно­сти тзв. Ко­со­ва. Све­стан је он да је Вој­ска Ср­би­је мно­го моћ­ни­ја и мно­го сна­жни­ја од сна­га с ко­ји­ма он рас­по­ла­же, али Кур­ти ра­чу­на на мо­гућ­ност да уко­ли­ко бу­де имао сре­ће по­ста­не бал­кан­ски Зе­лен­ски. На пу­ту да ре­а­ли­зу­је свој на­ум Кур­ти има је­дан ве­ли­ки про­блем, сло­бод­но мо­гу ре­ћи про­блем ко­ји ни­је ни ин­те­лек­ту­ал­но ни по­ли­тич­ки спо­со­бан да пре­ва­зи­ђе. Тај про­блем се зо­ве Алек­сан­дар Ву­чић, ко­ји је уз Ср­бе са КиМ нај­ве­ћа бра­на при­зна­њу ла­жне др­жа­ве Ко­со­во.

 

Алек­сан­дру Ву­ли­ну ме­ди­ји у БиХ пре­ба­цу­ју што је, на ње­го­ву ини­ци­ја­ти­ву, омо­гу­ћио да две сту­дент­ки­ња ко­је су ве­ли­ча­ле Рат­ка Мла­ди­ћа на­ста­ве сту­ди­је у Ср­би­ји…

Као што сте ре­кли, две сту­дент­ки­ње Фа­кул­те­та кри­ми­на­ли­сти­ке, кри­ми­но­ло­ги­је и без­бед­но­сних сту­ди­ја Уни­вер­зи­те­та у Са­ра­је­ву, Ва­лен­ти­на Ву­ји­чић и Сла­ђа­на То­дић, пре две не­де­ље би­ле су из­ло­же­не ме­диј­ском лин­чу и хај­ци и од стра­не он­да­шњих ме­ди­ја, сво­јих ко­ле­га, али и број­них гра­ђа­на Са­ра­је­ва и Фе­де­ра­ци­је Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, ко­ји су их бу­квал­но ра­за­пе­ли на дру­штве­ним мре­жа­ма због об­ја­ва о рат­ном ко­ман­дан­ту Вој­ске Ре­пу­бли­ке Срп­ске, про­те­ра­ним са­ра­јев­ским Ср­би­ма, као и фо­то­гра­фи­ја­ма на ко­ји­ма др­же по­диг­ну­та три пр­ста. Тих не­ко­ли­ко да­на де­вој­ке су до­би­ја­ле прет­ње и по­ру­ке ужа­сног са­др­жа­ја, од ко­јих су мно­ге са­др­жа­ва­ле прет­ње смр­ћу, си­ло­ва­њем и дру­гим ужа­сним ства­ри­ма. То ни­је би­ло вред­но ни ме­диј­ске па­жње, ни­ти је Ту­жи­ла­штво БиХ у све­му то­ме ви­де­ло ни­ка­кво кри­вич­но де­ло, али у фо­то­гра­фи­ји с по­диг­ну­та три пр­ста је­сте.

 

За суд у су­сед­ној др­жа­ви ни­су спор­не ни на­ја­ве ра­та ко­је до­ла­зе од На­се­ра Ори­ћа?

За бо­сан­ско­хер­це­го­вач­ке ме­ди­је и ту­жи­ла­штво ни­је ни­шта спор­но у из­ја­ви бо­шњач­ког рат­ног ко­ман­дан­та и до­ка­за­ног рат­ног зло­чин­ца На­се­ра Ори­ћа, ко­ји је тих да­на по­ру­чио Ср­би­ма да је на Дри­ни све по­че­ло и да ће се на Дри­ни и за­вр­ши­ти. По­сле ових не­ми­лих до­га­ђа­ја ми­слим да је сви­ма ви­ше не­го ја­сно да ни­је би­ло мо­гу­ће да ове две де­вој­ке на­ста­ве сво­је да­ље шко­ло­ва­ње у фе­де­рал­ном Са­ра­је­ву. За­то је др­жа­ва Ср­би­ја ре­а­го­ва­ла и обез­бе­ди­ла да де­вој­ке на­ста­ве шко­ло­ва­ње на Ака­де­ми­ји за без­бед­ност у Бе­о­гра­ду. А шта је тре­ба­ло, да их пре­пу­сте на ми­лост и не­ми­лост он­да­шњим екс­тре­ми­сти­ма. Ви­ше ни­је­дан Ср­бин би­ло где се на­ла­зио и жи­вео не­ће оста­ти уса­мљен и оста­вљен од сво­је ма­ти­це. То је оно за шта се ми у По­кре­ту со­ци­ја­ли­ста бо­ри­мо већ пу­них 15 го­ди­на. То је иде­ја ко­ју је кон­ци­пи­рао наш осни­вач Алек­сан­дар Ву­лин, иде­ја срп­ског све­та, иде­ја ко­ја по­ла­ко али си­гур­но по­ста­је ре­ал­ност и на­су­шна по­тре­ба оп­стан­ка срп­ског на­ро­да.

ИЗВОР: ПОЛИТИКА